XXX

January 19, 2008 Comments Off
XXX

eto, desilo se i to. Tek treća kolumna a pere me pisateljska kriza.U biti je za sve kriv Marko. Kad mi je pričao da će napraviti neki sajt o frirajdu gdi će bit i slika i videja i muzke i ocjenjivanja opreme itd. ja sam rekao nešto tipa “a zašto ne bi, onak, pisali i neke gluposti npr.” (tu sam naveo neku idiotariju primjerenu mom umu) na što je Marko viknuo “U, zakon, evo Mario će pisat kolumnu.”

I tak je to bilo.

I sad moram svaka 2-3 tjedna (u biti bi trebao i češće) na ovim stranicama napisati nešto što je a) zabavno b) originalno c) vezano uz mtb i d) relativno pristojno.

Što je vrlo težak zadatak.

Ali ja ću se iz ovog izvuć. Kako? Poslušajte.

Dakle:

RECEPT ZA IZVLAČENJE IZ PISATELJSKE KRIZE

1. Natjerajte se da nešto napišete u roku od 10 minuta. Štopajte. Trenutno sam na 4:36. Najluđe stvari izlaze spontano iz mozga pa ga natjerajte da brzo radi.

2. Fizički napor (dokazano) poboljšava rad mozga (krv se pumpa, više kisika, kemijske ravnoteže i ostale bio-genetičke teorije). Sad sam bio na vožnji, kad završim jurim dalje.

3. Pustite si muzikicu laganog melosa u pozadini. Meni društvo trenutno prave Neurosis i njihov album “The sun that never sets”. Užasno teški i tužni rrawk. Evo par stihova iz pjesme (zamislite laganu pratnju činela, rifčina od 500kg i duubbbokog basa te stajanje na vrhu ogromne planine pune moćnih šuma):

With the wind at your back
and the light in your eyes
the freeze of your blindness will show
Under the cloud cover
the flares signal change
will you ever know
The fields, they are burning
the smoke chokes your breath
will you stand or roll
You dream of a mountain
the peaks rise to the sky
will you answer its call
Is your hart still beating
can you feel this at all
this landslide will bury us all

4. Ukoliko sve ovo ne upali, pomirite se s činjenicom da ste nesposobni za apstraktno razmišljanje, da vam je spolni organ mali i svi imaju bolji bicikl od vašeg pa se možete otić bacit skupa s vašim biciklom s najviše stijene i niko se neće ni osvrnut. Tj. imate tipične karakteristike freeridera.

Eto, pošto sam na 7:49 moram nabrzaka ispucati još par brzorafalnih da bi mogao nastaviti s normalnim kolumnama u budućnosti. Evo, idu:

Na proljeće moram žešće preuredit svoj bicikl, što će ukratko iznosit oko 1000 kn (za disc-ready nabe), 1800kn za novi swingarm (čuo sam da postoji neki tip u Zagrebu imena Spin koji radi swingarmove, ako ovo čitaš mlad sam, zgodan, imam nogu br. 45 i treba mi čvrst swingarm za malo para – HITNO), onda šta još ah da j****i shock za koji ću pljunut cca 600-1000 kn… a gdi su tek nove rukavice i naočale i shinguardovi i… makes me sick. Mrzim proljeće, to je najgore doba za svakog bikera.

Pravi muškarci© voze kamione (opcionalno Lade Nive), slušaju stoener rrawk i umjesto aftershavea koriste diesel gorivo.

Moja cura je najzgodnija u Trnavi.

Pseće govno u snijegu je odvratno. Baš onak, degutantno. Treba streljat ljude koji dopuštaju svojim pesekima da kake u liepi snieg. Ko prst u oko. Ili u pak. Uf.

Marko je najveća faca u Zagrebu zato što me ufuro u ovaj sport, zato što sam zbog njega trgo dijelove bicikla i tijela i zato što me trpi kad god mi nešto rikne na biciklu i mora mi objašnjavat kak se što popravlja. Ali isto tako mi je zauvijek sexualni rob jer sam mu jučer dao maju meglajticu na poklon.

Dabar imam opet 16 godina… ne bi se brinuo tokom svakog skoka kako ću doskočiti, koliko ću dijelova potrgat ako krivo doskočim i koliko će me to koštati i (još važnije) koliko ću kostiju polomiti te koliko dugo zbog toga neću moć sjesti na svog ljubimca. Bio bi prekriven ožiljcima i krastama, starci bi mi plaćali sve za bajk samo da se klonim droge i prostitucije i bario bi 15 godišnje curice. Dobro, ovo s curicama mogu i sad…

THE Jenna Jameson se fotkala za reklamu Marzocchia, što DOKAZUJE da je Marzocchi najbolji na svijetu jer Jenna tako kaže. Ko nije vidio ovu reklamu, smrdi. Tko ne zna ko je Jenna Jameson űbersmrdi na n-tu potenciju.

Studiram ekonomiju i sramim se toga.

Za one koji ovo još nisu shvatili: ja UOPĆE nisam kvalificiran za pisanje kolumni igdje. Stalno radim pravopisne pogreške, svako malo jadikujem kako nemam para, totalni sam pesimist, previše ulazim u Freudovsku samoanalizu i stalno se stoniram pa mi mozak ne radi kak treba. I baš ne pišem puno o biciklima i mtb-u. Ali sam jedini na ovom sajtu, pa morate čitat moju kolumnu. Ak ste izdržali do ovdje, valjda bar nešto valja.

A sad ajd bok, vrijeme mi je… fuck, 10:44, moram ić undercover fotkat zagrebački Shore i intervjuirat tipa kojem se to da radit. A vani je bljuzga.

P.S. Jedan sik vic za kraj… ma ne, ipak je prebolestan

Komentari su zaključani.