ZIMA NIJE BAUK

Posted by admin as Kolumne

ajmo malo roleplayinga:Zoveš se Mario. Upravo je 10 sati ujutro, subota. Sve je prekriveno snijegom, božićno raspoloženje je u zraku. Zvoni ti mobitel, javljaš se, a ono potprecjednik tvog brdskobiciklističkog kluba (iliti Marko) :
“Bog! Kaj radiš?”
Ti: “Idem kod bake, moram se najest, otrijeznit i naspavat. Noćas sam radio.“
Moliš Boga™ da te ne pita ono što te, naravno, pita već u sljedećoj rečenici:
“Idemo na Sljeme?“

-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-

Kroz glavu ti leti kratki rezime tvog života s fokusom na noć prije. Cijeli petak si radio u građevinskoj firmi (od 9 do 5 spika). Nakon radnog dana imaš radnu noć, jer si voditelj programa u jednom zagrebačkom klubu od 9 navečer do 4 ujutro. Večeras na programu: rock-metal koncert i promocija novog CD-a jednog žestokog rvackog benda. Hrpa metalaca, glasna muzika, tučnjave, pijane metalke demoliraju cijeli WC, a ti si odgovoran za sve što se događa uz klubu onkraj Save pa od stresa moraš nešto i popit, da brže prođe. Napokon to zlo završi (u 4 ujutro) i sad još samo moraš počistiti klub, poplaćati redare, dj-e, bend, ugasit razglas i rasvjetu i unijet podatke u komp (administracija! Bljak). Nakon toga, već na odlasku, u uredu nalaziš čašu duplog Pelinkovca koju si tamo zaboravio prije 2 sata. Normalno da ga popiješ na naglo, taman jedna za put, ne’š ga valjda bacit. I tada, u 4.45, u već zatvoreni klub dolazi hrpa tvojih frendova koji se vraćaju s drugog koncerta, svi pijani i nabrijani na tulumarenje. Zove se Lea (pseudonim), frenda koji solo živi u podstanarstvu i razgovor teče:
Mi: “Bog Leo, jel’ spavaš?”
Leo (krmeljavim glasom): “Sad više ne. Kae?”
Mi: “Možemo doć do tebe da se zezamo?”
Leo: “Kolko vas ima?”
Mi: “Jen, dva, četri… šest… Osam!”
Leo: “Mmmm… Ajde, samo donesite nešto za jest, pit i pušit.”
CLICK. TU-TU… TU-TU…
I ide se na tulum, dijelite se po prijevoznim sredstvima a ti zadnji krećeš jer još moraš zaključati klub i sve provjerit. Napokon odlaziš s ukletog mjesta i već si praktički pred Leovom zgradom kadli… zvoni ti mobitel (5.15).
Ti: “Alo?”
Glas s druge strane: “E, Mario, Janje je… mi smo se okrenuli s kombijem na cesti i upali u jarak. Ajd nas dođi izvuć.”
Ti: (šutnja i nevjerovanje u svoj bed luck)
I ideš tamo, i izvučeš kombi, i odeš u pekarnu po bureke i u dućan po vino i kolu i cigarete i čokoladu i vratiš se na tulum (već je 6.15) i piješ i sluša se stoener rock i muzika iz osamdesetih i tak i napokon odlučiš da nema smisla da ovakav dolaziš doma i zaspeš na podu u 8 ujutro, pijan raspoložen…
… iz sna te prene (11.35) neprekidna bjesomučna 15-minutna zvonjava na vratima. Leov gazda. Pošto nas u stanu ima 9 umjesto samo jednog, to je loše. Pravimo se da nikog nema doma, gazda se napokon pokupi i ti bježiš iz Leovog stana. Ideš kod bake jer tamo ima za papati i možeš se fino naspavat a baka će bit ful sretna kaj te vidi i neće joj smetati kaj si leš koji hoda.

-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-:-

Ja: “Jao, Marko, sj***n sam od jučer, probudio sam se prije pol sata a spavo sam samo 4, viš da neznam ni pričat jer sam još pijan, niš nism jeo… (nastavljam nerazumno frfljat)”
Marko: “A idemo Magi, Ozren i ja, i imaćemo kameru pa sam mislio…”
Ja (KLIK U GLAVI): “Ok, ok, evo već idem po bicikl…“

Rezultat svega toga: super zafrkancija na snijegom prekrivenoj Medvednici, hrpa padanja, smijeha i debiliranja na biciklima… Zakon!

POUKA PRIČE:
Snijeg, hladnoća, dehidracija od alkohola i bol u leđima od spavanja na podu nisu izgovor da se ne ideš vozit na biciklu. Propustit ćeš nešto super, a kako smo se proveli Marko, Magi i moja malenkost od 1.90m možete vidjeti u našoj video sekciji.

Go out and ride!